Da li je moguce da na moju psihu toliko utice cinjenica da nemam decka.Toliko me baca u depresiju to sto apsolutno nikom nisam simpaticna i sto,po mom misljenju,nema nikog za mene.
Definitivno sam pala u depresiju zbog cinjenjice da me niko nece.
Stvarno za sebe ne mislim da sam ruzna,ali nekako uvek sebe guram u drugi plan,i uvek mislim da je neko bolji od mene i lepsi.Kad god mi se zasvidja neki decko ja ne preduzimam nista,jer znam da nemam sanse kod njega.
Cudno je to sto znam,a nisam pokusala nista.
Toliko mi je bilo tesko na Novoj godini jer su sve moje drugarice uspele da nadju decka,samo sam ja bila ta kojoj niko nije priso,koja se nikom nije dopala.Pitam se samo dokle cu ja da budem jedini autsajeder u drustvu,jedina jadnica koja ne moze da nadje decka.Pa smucilo mi se vise to
Imam osecaj da nigde ne pripadam,da me apsolutno svi odbacuju i da sam svuda neko sa strane.
U porodici me odbacuju,najbolja drugarica me zaboravila zbog decka,u skoli ne pripadam,jednostavno nikuda
Нема коментара:
Постави коментар