Masta part 3
Nasli smo se kod konja (stereotipnost,znam).Bilo mi je glupo jel nisam znala kako da se ponasam,Uvek mi je tako glupo kad ne znam na cemu sam.Ne znas da li da pridjes da se pozdravis,da li da ga zagrlis ili jednostavno samo da mu pruzis ruku.Motale su mi se hiljadu misli po glavi, ''Kako izgledam;Sta ako ne budemo pricali i nastane ona neprijatna tisina;Sta ako mu se ne zavidjam'' I takve stvari...
Eh koliko je samo bio lep.Obukao se presavrseno,imao je kapicu,posto je bila jesen.I nosio je ranac sto mi je bilo cudno,ali sam to zanemarila
Prisla sam mu i tresla sam se kao luda,ali sam glumila neku lezernost,stalozenost.Pozdravili smo se,
''Gde cemo?'' pitala sam
''Vodim te na jedno mesto.Nadam se da ce ti se svideti''
Posli smo i usputno smo pricali.Nije pricao samo o sebi,nije me prekidao.Svidjalo mi se njegovo razmisljanje koje je odstupalo od stereotipnog razmisljanja momaka njegovog godista.
Prolazili smo pored kafica koji su bili puni,u jednom kaficu sam u uglu videla Njega,osobu koju sam zadnju zelela da vidim.Osobu u koju sam bila i predugo zaljubljena.Ovog puta nisam plakala kad sam ga videla,nisam bila tuzna.Video me je i nasmejao mi se (sto se inace nikad do sada nije deslio jer me je mrzeo,obviously).Nisam mu se nasmejala,okrenula sam glavu i nastavila da idem sa Bl om.
Kakav je zivot,pre dva meseca bih umrla da uhvatim samo jedan njegov pogled,da mi se nasmeje da me zagrli,a danas,danas sam tom istom pogledu,osmehu okrenula ledja,jednom zauvek.
Posle skoro petnest minuta pesacenja i mojih dosadnih pitanja koja su se odnosila na to gde idemo,stavio mi je povez na oci i nastavili smo da hodamo.Mislila sam se kad je kraj ove pustolovine i gde me vodi.
Nakon dodatnih 10 minuta Bl mi je skinuo povez.
Nalazili smo se na nekom brdu.Prvo sto sam uocila bio je predivan pogled na moj Nis.Spustio je ranac,izvadio cebe i namestio mi da sednem.
Padao je mrak i zvezda su polako nastupale na scenu.
O Boze,kako me je samo gledao.Bio je to pogled pun topline,nekih emocija,dobrote.
Poljubio me je.
Poljubio me je
Poljubio me je
Poljubio me je
Poljubio me je
Koliko sam samo srecna bila,Imala sam utisak da mogu da poletim
Pa jel moguce da je ljubav ovoliko lepa?
...
Nasli smo se kod konja (stereotipnost,znam).Bilo mi je glupo jel nisam znala kako da se ponasam,Uvek mi je tako glupo kad ne znam na cemu sam.Ne znas da li da pridjes da se pozdravis,da li da ga zagrlis ili jednostavno samo da mu pruzis ruku.Motale su mi se hiljadu misli po glavi, ''Kako izgledam;Sta ako ne budemo pricali i nastane ona neprijatna tisina;Sta ako mu se ne zavidjam'' I takve stvari...
Eh koliko je samo bio lep.Obukao se presavrseno,imao je kapicu,posto je bila jesen.I nosio je ranac sto mi je bilo cudno,ali sam to zanemarila
Prisla sam mu i tresla sam se kao luda,ali sam glumila neku lezernost,stalozenost.Pozdravili smo se,
''Gde cemo?'' pitala sam
''Vodim te na jedno mesto.Nadam se da ce ti se svideti''
Posli smo i usputno smo pricali.Nije pricao samo o sebi,nije me prekidao.Svidjalo mi se njegovo razmisljanje koje je odstupalo od stereotipnog razmisljanja momaka njegovog godista.
Prolazili smo pored kafica koji su bili puni,u jednom kaficu sam u uglu videla Njega,osobu koju sam zadnju zelela da vidim.Osobu u koju sam bila i predugo zaljubljena.Ovog puta nisam plakala kad sam ga videla,nisam bila tuzna.Video me je i nasmejao mi se (sto se inace nikad do sada nije deslio jer me je mrzeo,obviously).Nisam mu se nasmejala,okrenula sam glavu i nastavila da idem sa Bl om.
Kakav je zivot,pre dva meseca bih umrla da uhvatim samo jedan njegov pogled,da mi se nasmeje da me zagrli,a danas,danas sam tom istom pogledu,osmehu okrenula ledja,jednom zauvek.
Posle skoro petnest minuta pesacenja i mojih dosadnih pitanja koja su se odnosila na to gde idemo,stavio mi je povez na oci i nastavili smo da hodamo.Mislila sam se kad je kraj ove pustolovine i gde me vodi.
Nakon dodatnih 10 minuta Bl mi je skinuo povez.
Nalazili smo se na nekom brdu.Prvo sto sam uocila bio je predivan pogled na moj Nis.Spustio je ranac,izvadio cebe i namestio mi da sednem.
Padao je mrak i zvezda su polako nastupale na scenu.
O Boze,kako me je samo gledao.Bio je to pogled pun topline,nekih emocija,dobrote.
Poljubio me je.
Poljubio me je
Poljubio me je
Poljubio me je
Poljubio me je
Koliko sam samo srecna bila,Imala sam utisak da mogu da poletim
Pa jel moguce da je ljubav ovoliko lepa?
...
Нема коментара:
Постави коментар