Kada sam bila mala,cinilo mi se da imam savrsen zivot,savrsenu porodicu
Nisam bila najbolje dete,dedu sam uvek nervirala kad bi me pazio ,moj deda nije zeleo da za moje nestasluke kaze mami i tati';
Nisam bila najbolje dete,dedu sam uvek nervirala kad bi me pazio ,moj deda nije zeleo da za moje nestasluke kaze mami i tati';
Najvise sam se radovala vikendu,tada bi svi porodicno otisli na selo i uzivali.Tata ne bi radio,mama ne bi bila zauzeta oko pospremanja kuce.Isli bi u setnje,igrali se,sva paznja bi bila usmerena na moju sestru Stefaniju i mene.I tako su godine prolazile...
Bio je to 1.Septembar 2004 godine,posla sam u predskolsko,bila sam uzbudjena,ali sa jedne strane i uplasena,plasila sam se da necu naci drustvo.Mama mi je rekla da nemam cega da se plasim,da ce biti sve u redu.Ostabvila me je u vrtic i otisla na posao.Lepo sam se snasla prvog dana,deca su bila slicna meni,volela su da gledaju iste crtace kao i ja,a i vaspitacice su bile fine.
Oko tri je mama dosla po mene,saopstila mi je,po meni,veoma tuznu vest,rekla je da mora da ide na nekom seminaru,koji joj je bio jako vazan.Bila sam tuzna,nisam zelela da se odvojim od nje.
Posle nedelju dana je otisla.Svake veceri smo se cule,zvala me je pred spavanje da mi pozeli laku noc.Proslo je pet dana od kako je otisla,mnogo mi je nedostajala,nedostajao mi je njen glas,nezan i mio.Tata je usao u sobu i rekao mi kako mora da mi saopsti nesto,ja sam naglo ustala,, tatu da li je mama dobro'',umesto da mi kaze kako jeste,samo je spustio pogled.Znala sam kako nesto nije u redu.Nije zeleo da mi kaze,uplasio se kako bih reagovala ako mi kaze.To vece se nisam cula sa mamom.Sutradan me je tata odveo da mi kupi omiljenu igracku,kasnije me je odvezo na neko nepoznato mesto.Tada mi je rekao recenicu koju i dan danas pamtim ,,Tvoja mama je sada na nebu,svake veceri kada vidis zevezde znaj da te gleda''. Nisam mogla da se suzdrzim i pocela sam da placem,i tata je plakao samnom.
Od tog dana sve je krenulo nizbrdo,posle 3 godine mi je umro deda.Nije moglo biti gore
I dan danas se setim nekih trenutaka provedenih sa njom i sa dekom.Najteze mi pada kada je 8.mart,tada svi kupuju poklone svojim majkama.
Moj tata je naso novu zenu,jako je fina prema meni,ali niko na ovom svetu ne moze da zameni moju mamu.Ne razmisljam vise toliko o njoj,tesko mi pada,nekad se zatvorim u sobu i placem.Ali zivot ide dalje,moram da ostanem jaka,tu je Stefanija i moj polubrat Tomislav!
Bio je to 1.Septembar 2004 godine,posla sam u predskolsko,bila sam uzbudjena,ali sa jedne strane i uplasena,plasila sam se da necu naci drustvo.Mama mi je rekla da nemam cega da se plasim,da ce biti sve u redu.Ostabvila me je u vrtic i otisla na posao.Lepo sam se snasla prvog dana,deca su bila slicna meni,volela su da gledaju iste crtace kao i ja,a i vaspitacice su bile fine.
Oko tri je mama dosla po mene,saopstila mi je,po meni,veoma tuznu vest,rekla je da mora da ide na nekom seminaru,koji joj je bio jako vazan.Bila sam tuzna,nisam zelela da se odvojim od nje.
Posle nedelju dana je otisla.Svake veceri smo se cule,zvala me je pred spavanje da mi pozeli laku noc.Proslo je pet dana od kako je otisla,mnogo mi je nedostajala,nedostajao mi je njen glas,nezan i mio.Tata je usao u sobu i rekao mi kako mora da mi saopsti nesto,ja sam naglo ustala,, tatu da li je mama dobro'',umesto da mi kaze kako jeste,samo je spustio pogled.Znala sam kako nesto nije u redu.Nije zeleo da mi kaze,uplasio se kako bih reagovala ako mi kaze.To vece se nisam cula sa mamom.Sutradan me je tata odveo da mi kupi omiljenu igracku,kasnije me je odvezo na neko nepoznato mesto.Tada mi je rekao recenicu koju i dan danas pamtim ,,Tvoja mama je sada na nebu,svake veceri kada vidis zevezde znaj da te gleda''. Nisam mogla da se suzdrzim i pocela sam da placem,i tata je plakao samnom.
Od tog dana sve je krenulo nizbrdo,posle 3 godine mi je umro deda.Nije moglo biti gore
I dan danas se setim nekih trenutaka provedenih sa njom i sa dekom.Najteze mi pada kada je 8.mart,tada svi kupuju poklone svojim majkama.
Moj tata je naso novu zenu,jako je fina prema meni,ali niko na ovom svetu ne moze da zameni moju mamu.Ne razmisljam vise toliko o njoj,tesko mi pada,nekad se zatvorim u sobu i placem.Ali zivot ide dalje,moram da ostanem jaka,tu je Stefanija i moj polubrat Tomislav!
Нема коментара:
Постави коментар